S’moje strane pogleda ZP Izdvojeno

ZEKAN I ZVEKANI

Ante Tešija

 |  srp. 28, 2023

ZEKAN  I  ZVEKANI

Zvizdan ne da vani, doktori upozoravaju, i nema druge već se parkirat na kauč pod klimu.

Vikend je izvanrednog stanja. Sabor zasjeda na inicijativu Dodikova druga i štaš drugo već gledat kud nam to ide Lipa naša.

Premijer u vinkovačkoj knjižnici, oluje haraju Slavonijom, Jadran se prži, alkari oštre koplja….a zapravo HDZ i ne triba prston maknut da opet dobije izbore. Dok ima Dodikova druga, uspjeh zagarantiran.

Sabor krcat a kako i neće kad je politička klima uzavrla a vremenska pod kontrolom. Mislin unutra.

Žali Bože tri izgubljena dana. Žali Bože zbog mutavosti, neprijateljstva, drskosti, mržnje, podvala, uvrida i šupljosti.

Rezultat se unaprid zna. 77 je unaprid istaknut simbol, isto ko i oni, 88, iz prijašnji vrimena. Sav jad se zbija u ta tri izgubljena dana. Sva uzaludnost u nadanju je unaprid pokopana a u nedilju i pečatirana.

Toliko već viđenog odavno nije viđeno. Livi naprosto užgani a plamen jedva tinja. Glumi se solidarnost a već sutra kreće liva razjedinjenost. Reka bi moj ćaća. Iz šupljeg u šprazno.

Zato su desni zbijeni u grop kojeg ne moš slomit. Toliko naivnosti, pročitanosti i sluganstva, ritko da negdi drugdje stoluje. A mogli su baren malo sprat sa sebe podčinjenost. Mogli su barenko šutit. Šutnja je zajebano glasna.

Zna san da u igri saborskog dvora dominira luda, no iznenadija san se da imamo i Apostola. Zekan luda je ujedrija u partiju doktora Dodiga što se moglo protumačit da će ga psihijatar usmjerit u razum no , doktore dragi, zakaza si.

Promatran manjince, ne vidin ništa, još manje čujen. Komu oni tribaju? Što smo od njih napravili? Predstavničku kasta koja se prodaje. Bilo komu samo da vlada.

HSLS, HNS, HSU, ti mali pijunčići, mizerna postotka ma velikih ambicija na političkom tržištu su konačno potpisali bris jer daljnji njihov rad i postojanje su ko čir na guzici.

A Vlada? E tu san smantan. Čemu ovi igrokazi sa HEP-om i pravosudnim službenicima?

Lopov je lopov a sirotinjstvo očaj. Zar normalna vlada to ne rješava dan poslije.

Majke mi, više ništa ne kužin.

TUŽBE

-Štaš sad, a pobro?

-Ne razumin!

-Tužbe prema Solin Live. I to ne samo jedna. Čita san, od grada i gradonačelnika?

Odmanija san rukon jer mi se sa njim nije raspravljalo po zvizdanu, iako smo u hladu uređenih jablanova pored spomenika palim braniteljima.

Oša san i razmišlja. Zaista, što ako i mene tuže? Što ako je netko nezadovoljan mojim pisanjem? Ako je duševna bol na dilu?  Duša je najosjetljiviji nematerijalni dil svakog čovika.

Zato iman potribu iznit svoj stav o takovom načinu komuniciranja i svim opasnostima koje se novinaru mogu prikalemit pri njegovu radu.

Ja znam točnu definiciju za bit novinar. To je izuzetno zahtjevan i odgovoran zanat. Tu je uz naobrazbu potrebna volja i vlastiti MORAL. Pravi novinar drži do sebe a tako i do svega što mu je na pladnju interesa.

Novinar nije onaj koji se svrstava uz izvor bilo kojeg materijalnog razloga! Novinar ne može biti lažljivac, mrzitelj, kriminalac i pokvarenjak iz interesa. Novinar je društvena kategorija izuzetne časnosti koju triba živit i zaslužit.

Zašto bi se ja boja tužbe i zašto je mene ovi dežurni sveznadar upozorija na to? Tužiti može svatko svakoga sa svakojakim razlozima. Najobičajni razlog jest ako takneš u tuđi interes koji nije zasnovan na normalnoj društvenoj i zakonskoj praksi.

Ok, tužen je vlasnik portala za koji pišen. Ni na kraj pameti mi nije da budem njegov odvjetnik a tako ni gradonačelnikov. Ja mogu samo iznijeti kako sam sritan što imam di pisat jer volin pisat a cili život san aktivista kojemu je do mnogo čega stalo.

Od onog dana kad sam predao svoj prvi tekst traje dogovor kako san potpuno slobodan, poštivan i prihvaćen, što je moj osnovni uvjet. Vlasnik portala nikada nije sugerira što da pišem i kako, iako smo se u mnogim temama složili.

Ja nikada nikoga nebi tužija! Nek je razlog tu, za tom potribom nebi potega. Dužosnik koji obnaša vlast, valjda je svjestan di se ponudija! Javnost je prihvatija, sud birača je njegov teret ili poklon. On naprosto mora skužit da mi svi imamo pravo kritike, on je to potpisa onog trena kad se stavija na listu, jer ako toga nije svjestan bolje mu se ne upuštat u tu avanturu.

Duševne boli su mizeran razlog. To je izmišljotina u službi zaštite drugačijih razloga. Kako možeš izgubit duševni mir ako je netko o tebi nešto lagao? Zar nije važna tvoja spoznaja jer sa tom spoznajom možeš se mirno pogledat u ogledalo, dokon i ponizan poć na misu, dignute glave prošetat gradom te i dalje slat poruke svojim biračima.

Ali! Ali ostaje drugo pitanje. Što ako si ti izazva duševni mir netkomu drugom, nekom svojom odlukom, radnjom. Što da osjeti roditelj kad spozna da mu je školovano dite, dite drugog reda jer mu je odabrani uhljeb zauzeja misto. Stotinu je razloga za istaći duševnu bol. Mogli bi komotno oformit Ministarstvo duševni boli.

A ostaje i mogućnost demantija na napisano. Po zakonu je to obveza. Zašto se tim nitko ne koristi? Nije li to malo čudno? Kažu iskusni, ne čačkaj mečku.

Mediji, oni koji sa ponosom nose to ime, moraju biti glas naroda, informatički servis i suradnik kojemu se viruje.

Mediji, i novinari, koji služe samo za „lipe“ stvari, koje vlast financira, nisu ništa. Tu nema objektivnosti, tu nema „konflikta“, tu nema korisnosti. Oni su samo servis korisnosti onima koji odriše kesu.

Ja u takovom okruženju nemam misto.

PENZIONERI

U mirovini sam. Po logici stvari triba bi podržavat HSU ili kojeg njihova satelita. Ne pada mi na pamet da im dadem glas.

Zašto?

Jer im ne virujen. A ja virujen samo dokazanom.

Ovi što se sad trse o tobožnjem ujedinjenju te populacije su već okušana bevanda. Ne vride, ne pizaju, ne znaju i ne mogu.

Evo taman slušan izvjesnog Špiku. Spika za budale.

A kad bi umirovljenici imali izvrsnog vođu, ne ovog sa Hreljića, pa stali poza njega onda bi u Hrvatskoj puhao novi vitar. Vitar dostojanstvenog života onih koji su sve dali za svoje društvo. Oni samo traže dostojanstven kraj jer je on izvjesno blizu.

A ovako, nitko nam nije kriv što smo razbacani po sirotinjskim kantunima dok nas „spasitelji“ mole za glas da bi sebe turnuli u luksuz.

Zar nisan u pravu?

ITALIJA  OĆE  ISTRU, KVARNER I DALMACIJU

„Dragi“ neofašisti, sa drugu stranu Jadrana, čvrsto odlučiše oduzet Titu odlikovanje vitez velikog križa. Tito i križ! Za ne povirovat. Aj’ bar ne mogu ugasit zvonjavu sa Vatikanskih katedrala u počas preminulom.

Zašto pobogu mu oduzimaju križ? Jer in je oduzeja nadu da cili Jadran bude njihov.

Evo nakon pusto godina spoznaje da fašizam još klije po modernoj, civiliziranoj, Evropi. Dositiše se kako je to nekad lipo izgledalo na geo karti, kad je sa ovu stranu skoro sve bilo njihovo. Bez borbe. Potpisano i predano.

I onda se nađe jedan ludonja, povede slične i opališe trisku papirnatom osvajaču. Taj ludonja nas uvede u skupinu ponosnih osloboditelja od zla koje je vijorilo nad evropskim tlejem, cili svit mu to ubiljuži u uspjeh, a kako vidimo i talijani spomenom nagradiše.

Ali vrag ne miruje. Izresla dica i oće minjat stanje. Triba didovima u spomen, pa što košta da košta.

Njemu odlikovanje  mogu uzest, ma teren nam ne mogu taknit, iako smo sve stavili na rasprodaju. Sad slijedi logično pitanje; „Koga „mi“ slavimo?

NORVEŠKI POLITIČAR UKRA OĆALE I DA OTKAZ

Bidan uša u duty-free shop, svidile mu se oćale, mislija da niko ne vidi a kamera potvrdi da ih nije tija platit.

Koji amater. Jedan „naš“ koji rado drži predike to rišija ko pravi baja. Karticon ministarstva kupija parfem partneru, isto u duty-free shopu.

Sitne krađe, sitni osoba. Otkaz na sve funkcije, tako to funkcionira u normali.

A kod nas? Fala lipa, sve je u redu. Uredno se krade ma nema nade da se otkaz, i po zakonu, dade.

Mislija san da su norvežani bogati a mi sirota. Pogreška. Naše uzdanice ne idu u te avanture ako se iznos ne vrti oko miljunčića.

Mašala.

DOŠA  NAM  DODIK

Ovo je već prava smijurija. Taman kad pomisliš da zna nešto dobro izvest on dokaže da se đaba raduješ.

Kojim povodom, kojom logikom, dovodi jednog olinjalog nacionalistu kriminalnog smjera i mržnje, dovodiš na svoj godišnji odmor.

Đaba sva objašnjenja, đaba pokušaji svesti na državnički odnos, jedno je sigurno.

Zoki, zasra si ga samo tako.