|  |  | 

S’moje strane pogleda ZP Izdvojeno

UVIK MOŽE GORE

 

KAD KUMOVI ZARIBAJU

Kumstvo. Ta čarobna povezanost do koje se drži u nas hrvata, pomalo puca i gubi značaj u kojega su se naši preci tako časno zaklinjali.

Kumstvo je bilo u rangu bratstva. Digod i više.
Da ne iznosin šuplje tvrdnje nudim detalj koji to potvrđuje.

M.P.T i M.Š. dva hrvatska muža, iznikli iz dalmatinskog krša i slavonske ravnice, u jednom sudbonosnom trenu kad se nad našim narodom nadvija teret terora, odlučiše kumstvom učvrstit svoju vezu, tumačeći kako će spojeni i u greb otići. Ovikovičili su to svojim pismama.

Nema stvora na prostorima od Iloka do Dubrovnika koji u tom kumstvu nije vidija vridnotu vridnu poštovanja, turajući i samog sebe da u isto taku uskoči.

Kum nije mogao bit baš svatko svakomu. Tu postoje pravila, zakonitosti i posebna životna staza. To je ista duša dva tila. Za čast i kumstvo i život se nudija.

Kumstvo naših „grla“ do te mire je imalo božanski status kako na kladionicama nitko ne bi zaradija lipu kladeći se u suprotno, tj. u razlaz.

A desija se. Sve dotad ispisano, izgovoreno, tvrđeno, u jedan tren se pretvori u nakaradnu scenu potpuno idiotskog razloga. Politika i novac su dva „mramorna“ kuma pretvorila u smrtne neprijatelje od lepušine.

Taj podatak nije ćakula uličnih babetina, to je ispisano na svim ekranima svakodnevnog svidočenja.

Jedan kum je tija svojin političkin putem, zagazit novu skalu, višu, moćniju, no drugom kumu to nije po volji. I drugi kum na slapu radosti što je prvi propa, poruči javnosti kako je njegov kum zapravo običan komunista i da ne nasjedaju na njegove poruke koje sad njemu, i njegovu kandidatu, ne odgovaraju.

A do jučer su dva mramorna kuma bili društveni stupovi, upravo, borbe kontra komunista, udbaša, jugoslavena, izdajica……

Ostaje dvojba. Ko je tu komunista? Ili su oba.

ADIO DRAGI ČUBI

Ka i uvik tako san i danas bija jako tužan. Oša je još jedan dragulj našeg suživota. Sa Čubijem nisi triba drugovat da bi ga upozna. Nisi ga triba ni poznavati da bi zna o komu se radi. On je prekoračija oni okvir izoliranosti u svom životu i nesebično se dao na „upotrebu“. Nama.

Čubi je bija rođeni humorista, satiričar i zabavljač. To su bili njegovi posebni alati sa kojima se tako, na našu radost, šesno služija.

Ima je izuzetan talent da svakom izgovorenon rečenicon, geston, očnon magijom i pokretima navuče osmjeh svakomu na lice. Dilija je posebnu likariju. Radost. Zajebanciju.

A to nam triba. Toga možda i nismo svjesni.

GODINE SE MINJAJU, NAVIKE OSTAJU

Natječaji. To vam je najveća zakonska obmana u društvu u kojem živimo. Nema vam tu ničega za što se možete uvatit i zatražit zaštitu od onih institucija kojima je to posal.

Natječaji su, u pripremi, studijska rabota kako da se dođe do cilja a da sumnja, i odgovornost, ostane po strani. Tu ne stoluje mogućnost greške. Tu se svaka točka, zarez, pojmljivo biljuže.

Predradnja je jedna od najgnjusnijih rabota našeg društva. Odabere se u odabranim društvima i plasira. Odabir ima svoj smisao dogovaranja. Dogovaranje je utanačivanje već ranijeg smjera tako da iznenađenje naprosto nije moguće.

Javnost u detalje znade za tu nakanu. Ona je naprosto ispisana odnosom snaga moći vlasti.

Đaba što znade, prominit ne može, a otpor je samo gubljenje vrimena.

Čuvena splitska Banovina u „prikladno“ vrime raspisa natječaj za „boli glava“ kvalitetna mista u sektoru koji pripada koalicijskom partneru i zar triba tumačit kakav je odabir.

-Slušaj ti mene, moj mali je završija lani i un mora nać posa, a di će neg tute.

-Dobro, dobro, un bi moga na ovo misto. A malu Stipinu stavimo na ovo drugo. Je malo šest mista za sve zadovoljit ma ljudi moji strpite se.

Svi će nać svoje miste. Ol smo malo toga već popunili.

-Znan ja Jozo moj, ma nikako ti puno više turaš svoje. Nemere tako.

-Men’ govoriš. Pa ja san svog stavija na misto sa manjan plaćon i ne bunin se.

Malo grezo vam ovo zvuči. Nikako nije grezo.

Tako vam se to kod nas kadrovira. To što niste u ovakvom društvu di se kadrovira, spada na vašu štetu. I na vašu žalost.

Ma varate se ako mislite da niste akter.

Vi ste ovo društvo, koje kadrovira, odabrali. Vaš glas mu je punomoć.

A on vam se uporno ruga. Ja ga ne krivim. Vi ste mu to dozvolili.

DRUG TITO, SVE PO 8

Ne da Hrvatska svog druga Tita jeftino. Poznata je ekonomija kineskih poduzetnika, u nas prodaju sve po osam pa umislili da isto tako mogu kupovat.

Poseban su narod ti kinezi. Svemu oni pristupaju studiozno. Tako su skontali da će i onu zapuštenu školu u Kumrovcu dobit za siću.

Znadu oni kako nama zvizda ne vridi ni pišljiva boba, kako nam vođe u komunistička doba nisu sveci pa pokušaše malo zajebavat. Nikako da uplate dogovorenu svotu.

Zašto? Zato što smo mi takovi trgovci da svoje prodajemo samo da se rišimo. I skontala ona smišna kineskinja kako će odugovlačenjem postić bolju cjenu. Zajebala se.

Neš ti što smo sve prodali, poklonili u po cine, od banaka, teleoperatera, poduzeća, voda i koječega, ma prave vridnote ne damo. I točka.

Oni bi da zarađuju na našem drugu Titu. Eto vam Mao.

mm

ABOUT THE AUTHOR

ANTE TEŠIJA rođen je 1953. Spisatelj, kolumnist, esejist. Piše poeziju, priče, romane i aforizme. Služeći se satirom i humorom pokušava opisati svakodnevnu društveno-političku paradigmu društva.

Solin Info

Solin Live na Instagram-u