ZAGORO MOJA
Ante Tešija
S’moje strane pogleda ZP Izdvojeno
TOPLICE
Ante Tešija
KAKO GOD ZAOKRUŽIŠ ZAJEBA SI SE
Za koji dan će nova sjednica GV-a Solina. Direktan prenos na You tube kanalu.
Iz medija saznah da se predlaže smjena Predsjednika iz kvote NLM, koalicije koja ima većinu, čitaj, vlast.
Potpuno razumljivo, osam vjećnika HDZ-a želi i na tom nivou imat glavnu rič kad već ima svog Gradonačelnika. Potpuno zakonito. Kojim razlogom? Tek će mo doznat.
No potriba je ispunit još jedan uvjet. Za smjenu se potribuje deset ruku u zraku. Triba nabavit, osigurat, još dvi ruke.
Čisto sumnjan da bi pametni vjećnici iz HDZ-a ušli u blamažu i naštetili sebi uzaludnim trudom te san potpuno siguran da oni imadu te dvi ruke.
Virujte mi da mi je sasvim svejedno dali će uspit ili ne. Meni je ovo dokaz da se nismo daleko makli od navike koju ćućamo već trideset godina.
Mene, a i mnoge solinjane, škaklje jedna druga stvar. Te dvi rukice – selice. Te dvi šape u zraku su bile u vladajućon koaliciji jer, čitaj, tomu se u politici i teži. Zar ne?
Zašto sada sele u drugi tabor na pol mandata? Dobro, opet će biti u vladajućoj. No zaista me zanima što se za njih u ovom slučaju minja? Što dobivaju? Donile su dotu a to valja cjenit.
Sasvim je sigurno da će mladi, školovani, normalni i moralni presidente lokalnog, našeg, parlamenta biti smjenjen, dobit nogu u zadnjicu, no oću znat razloge. Solinjani to oće znat. Pružit ćemo šansu da nam on to ispriča.
Nadam se da će i ove dvi rukice – selice udovoljit znatiželji, kako mene tako i svih onih koji su im dali glas, te svoje razloge istrest na stranice portala. To je najmanje što mogu dat demokraciji.
Nema tu ništa čudnovato jer su svih devetnaest vjećnika zatražili, i dobili, povjerenje da vode brigu o nama koji smo izišli na izbore i upravo njih zaokružili. Nismo vam dali bjanko punomoć i da radite sa našim povjerenjem što vas volja. Bar ja nisam.
A znadete li što je prava demokracija i pravi odnos glasač- političar.
Kad političar drće što će mu glasač poručit!
POMRITE, JEFTINIJE JE
Kad te likar specijalista pošalje na fizikalnu terapiju onda nema druge neg’ mu povirovat da je vrag uša u kolino i da će se cotanje uselit u dnevni đir.
Ka’ što bi tribalo bit, ka’ što je svugdi u normalnu društvu, tamo di plaćaš zdravstveno i dopunsko, očekuješ kako će tvoj slučaj bit shvaćen ozbiljno i da bi tretman moga brzo započet.
Stojiš prid šalterom svoje bolnice i čekaš papirić.
-Vaš broj telefona molin. Dobrooo. Izvolite, javit se triba u Splitske Toplice na pregled a oni će odredit za dalje.
-Kad moram?
-12.10.2023 u 7 i 40 sati.
-Tako rano!?
-Ma rade vam oni već od 7 sati. Doviđenja.
Bidna mala nije skužila moju zajebanciju. Valjda navikla na glupa pitanja. Dok san pičija put auta, nije blizu, kontan.
Danas je 02.03. a do 12.10 je točno 8 miseci i par dana. Što pokazuje računica? Ako san tek tada na redu, znači da su upisani drugi bolesnici. Ako se dnevno može primit na pregled cca 10 nas koji „zajebajemo“ zdravstveni sustav, onda nas je ; 8 miseci x 25 dana = 200 x 10 = 2000 komada.
Nisan pesimista, pesimizam je opasna bolest, ma san se zapita, „Tko san ja? Tko smo svi mi?“
Većina, nitko i ništa. Sitnavelj ostavljena na milost i nemilost. Moremo krepat, obitelj će tugovat ma sustav slavit.
-Zamislite ljudi moji…..-ispriča san za ispijanja kave,- u ono vrime su se izgradile sve bolnice, poslin tega ni jedna u ovom blagostanju. Ni jedna bolnica nije izgrađena ma zato crkve niču na misečnoj bazi…
E tada san spozna tko smo mi. Dobija san kritika-plesku, da što ja to iman kontra izgradnje crkvi? Triba ih radit još više, drečlući mi se nametnu inače miran i pošten čovik.
Eto, to smo mi. Nema tu rezona, nema tu logike, no niki đava je uša u nas pa su se i životni lončići gadno pobrkali.
A tek kad san napomenija, napominjen opet, da se u mostarsku bolnicu svaku godinu istovare pusti miljuni, naši, moji i tvoji, te da ni ne znamo za druge pakete, opet san riskira da me se ogadi jer san kontra humanosti.
Šta ću, u toplicama nema mista, ostalo mi samo moljenje prid oltarem.
Molim da me se krivo ne pogleda ako za vrime mise ne kleknen kad svi kleknu.
Ja bi, ma kolino neće.
PAUŠALNO O PAUŠALU
Hrvatska udruga poslodavaca vrši golem pritisak na Vladu da smanji porezno opterećenje plaća.
E da su tu stali ja bi ovaj njihov zahtjev stavija u normalno no kad san sebe prisilija da pročitan cili članak u Slododnu, ne da san se naljutija već san kočijaški opsova da me je cili kafić uredno sa znatiželjon pogleda.
Pazi što brljaju mudraci. Mi znademo da će mila Vlada izgubit miljardu eura u proračunu ako nam udovolji, ma mi smo se potrudili rišit dil tog problema. Kako? Jednostavno vako. Oporezujte više ove paušeliste u turizmu koji iznajmljiju svoje objekte turistima.
Moja dica se bave turizmom. Uredno, savjesno i pošteno. Moja dica su hrvati, nisu državu u školovanju ništa koštali, ni u stambenom nisu nit će, nisu se uhljebili, neće otić vanka, ne plaču, ne bune se, već pošteno rade svoj posao.
Kažu mudraci iz udruge poslodavaca da je iznajmljivanje pizdin dim, da tu nema rada, truda, troška. Njima je to renta a ne rad!?
Nisu se potrudili guglat i saznat da je paušal po krevetu 750,00 kn a nikako 300,00 kn. kako tvrde
Koji pizduni sebe nazivaju poslodavcima! Ima tu svega među njima. Zakleja bi se da ima i onih koji su kupili poduzeća za 1 kunu, dobili na poklon, smuljali, koji su na grbači radnika stekli silan profit. No malo im. Triba još više za živit na visokom nivou.
I nađoše oni ove koji se bave najsjajnijom granom gospodarstva u Hrvatskoj. Turizmom. Mali iznajmljivač, paušalac, jest najstabilnija grana tih 13 miljardi eura prihoda koji se slije u kasu.
Triba to uništit kako bi se oni osigurali. Ma kako se usude rentanje stavljat u poziciju nerada? To može samo idiot i pokvarenjak.
Nek mi se jave da im u pet minuta istresen svu muku i trud koju triba proživit da bi uopće doša u status iznajmljivača. Da ih podsjetim koliko truda triba za izgradit, održavat nekretninu i zadovoljit zahtjevnog gosta. A zamislite kako je tek ako nemate vodu već svaki tjedan uredno plaćate cisternu 100 eura.
Uzdam se kako će Vlada ovu budalaštinu ignorirat.
GLUPOSTIMA NIKAD KRAJA
Kad pomisliš da ćeš kraj dana dočekat bez novih gluposti, uredno večerat i poć leć, zajeba san se.
Proizvođač, izumitelj, mobitela se glasno pita, preporuča, zašto se nebi mobitel ugradija u ljudsko tilo a time i punija iz energije tila.
Priznan, nauživa san se gluposti u životu, no ova je nenadmašna.
-Aloo, sine jes’ to ti?
-Jesan majko. Ja san, ko bi drugi bija ako si birala moj broj. Reci?
-Ma slabo te nešto čujen, nešto šušti, ko da voda teče. Dis’ to ti?
-Na vc školjci. Seren!
NISAN KLEČA MA SAN NJIHOV
Nikin poslon san se mora skalat u Split, pa ka’ san već tu a prva je subota u misecu, uz to moran na peškariju, pa pošto mi je Peristil na putu, gren posjetit družinu koja kleči i moli Divicu Mariju da in podari autoritet nad ženama.
Zakasnija san. Ošli kući, na Pazar kupit blitvu, šparićat obid, opeglat robu, luštrat parket, izvest kera na sranje, a za sve to obavit moraš rano se dić.
Zato san ja u peškariji pokaza, i dokaza, da meni ne triba klečat i molit da bi bija autoritet nad ženskin rodon.
-Dobar dan gospojo, pošto kozice?
-Osan eura, nu kakove su lipe.
-Dajte mi kilo, ma sa ove rpe di su veće.
-More.
Uze dama žutu kesu, izmiša ko žongler po kašeti stanje i dok si reka keks uvali ona na balancu sadržaj koji nisan tija. E tu je nastupila moja muškost.
-Ma vidi ti nju. Sve izbucala i oće me …
-Ma šta ti tute meni da bi ja tebe privarila. Ako te je jutros žena iziritirala nisan ti ja kriva. Neš ti mene ode zajebavat i tvrdit da varan. Kako te nije sramn tako se ponašat, aj ti na drugo misto pa zajebaji. Ne dan se ja ni rođenom mužu da me zajebaje a neću tebi pa…
-Gospođo, vidija san vam maloprije njega da kleči na pločama Peristila.
JABLANI ČEKADU PROLIĆE
Reka mi likar da poradi kolina što više šetan.
Šetan i gledan više u zrak neg na cestu.
Suve grane jablana na svom mistu. Dokle?
