– Aloooooo rodjačeeeee, ja san.
– Ko je nedilje ti, broja ti neman a veliš da smo rodjaci.
– Nemoj tako, doduše nismo se odavna čuli, jedno četri godine, al opet to nije razlog da mi broj izbrišeš. Ovdi tvoj brat po katrigi, moran u šiframa, prisluškuju.
– Aaaaaa, ti si, reci šta ti triba, novaca ili lista???
– Ma kakve pare, para ima, potrošit ih ne mogu i ne znam, lista mi triba.
– Kakva lista, kakav profil, ima u mene svega, od penzionera kontenjeraša, srednjeg sloja povodljive naravi i mladih kojima triba pokazat put. Samo biraj šta ćeš.
– E ti zadnji mi tribaju, daj cilu listu samo mladih, ove ostale dvi grupe šta si nabroja i ja pokrivam, jedne ručkom u pučkoj kužini, druge jednokratnim poduzetničkim potporama. Al mladi me jebu, nit su gladni, a ne bi ni u privatnike.
– Ma ja ti skrojin listu za čas, al moran je onda malo dodatno prikrojit jer ja san rođeni pobjednik a zbog tebe ona ne smi bit pobjednička nego da malčice zasmrdi. Jesan li u pravu?
– E zato si ti uspija u svemu čega si se dotaka, znaš šta čoviku triba bez da te on upita. Neman riči, sve znaš, sve ti je jasno.
– Sve mi je jasno, ostaje samo nejasno šta ćemo sutra kad sve razjasnimo. Jesan li bio jasan?
– I jasan i glasan. Al šta ponudit čoviku koji ima sve? Imaš ti kakav prijedlog?
– Iman, iman. Studene bi se vode napija a onda je u bocu ulija, nadan se da si me razumija.
– Kolko san ja svatija, ti bi neko navodnjavanje?
– E tako tako, dobri moj rodjače, vidiš kako ti razumiš. Sad si me natira da te rodjakom zovnen i da ti broj upišen. Ti meni navodnjavanje, a ja tebi sa svojom listom razvodnjavanje. Pošten ja tebi, pošten ti meni. Pošteno?
– Ne može poštenije. Deder ti nju skroji dok mi ne uzmu mjeru.
– Već je ona davno skrojena, samo san čeka tvoj poziv. Ka šta si i sam reka, dva koraka uvik isprid svih.
– Gasi internet, nema dalje. Nek krene razvodnjavanje.
Ante Tešija
Solin Live
Neven Gabrić
Katarina Jakelić
