|  |  | 

S’moje strane pogleda ZP Izdvojeno

PELENE ZA POSRANE – S’MOJE STRANE POGLEDA 15

 

Jednom davno, ka’ san bija klinac, gori pod Svilajon, ja i moj pobro odlučili poć garit susidove šljive.

Taman obuli opanke, sunce se naslonilo na Moseć, ka’ začušmo silnu viku i svađu između naši’ kuća.

Svađali se, sve u šesnajest, moj i njegov ćaća.

Nije nan bilo do petljanja pa smo odjurili svojin puten u slasno mumanje tuđeg truda. A nad prizdon, pod kojon smo ćućili, nigdi nikog. Šljive se cere, izazivaju i nije bilo druge već priskočit.

Pričati o guštu kojeg smo imali, bilo bi bedasto. Noć se ukrcala nad selo, a nas dva „pijana“ druga osvanišmo u mom dvoru. Već izdaleka se nije čulo ono što smo napustili. Tišina.

Ma ne baš potpuna. Pod koštelon su sidili njih dvojica. Koja dvojica?

Pa naše ćaće. U rukama bukare. Vodom popunjene, ni slučajno. Zagrljeni.

A ja nebi bija ja kad se nebi upetlja. Doduše, petljanje me često koštalo pruta po guzici.

Alo vas dva. A svađa?

Koja svađa mulac jedan?

A ona od pridvečer. U Ogorje vas se čulo? Sve do Svetog Jure.

A un o temu. Ma nismo se nas dva zapravo svađali i svadili. Ki šta vidite.

A o čemu je bila unda rič?

Ma nismo se mogli nagodit koji od nas dva više more polokat.

Davno je to bilo, sa sjeton se sićan ti božanstveni vrimena kad nisi ima ništa a ima si sve.

Cili život nan je bija inprovizacija. Snalaženje. A zajebancija i vika su bili teatar zabave kako bi se nevolje i bjeda lakše turnili ustranu.

U tim svađama i zajebancijama nije bilo ni trunke zle misli a najskoli pokušaja da se naudi.

Sve je bilo sa stilon.

Sve do ovi zemana kad je demokracija razvalila vrata i na silu ušetala u naše mizerne živote i izneredila ih do bluda.

Ponudila nan je predizborni termin, kampanju, u kojemu se moremo tuć, psovat, pljuvat, pritit, zaklinjat i čašću obećavat, kako smo baš mi oni kadar koji je vjerodostojan i koji stoji iza svake svoje riči ko šta ona stvar stoji isprid guzice.

Svjedoci smo ti’ ratova, ti’ vitezova o stoca za vlast, koji rigaju oganj iz slinavi nozdriva i prite mačevima od magle, kako oni ne odustaju od svoji posrani načela. I obećanja.

Ma ti pauni na prvon interesnoj okuci krenu jedni drugima u zagrljaj i zajednički se ustoliče na četverogodišnjem luft madracu, te odjedre u slasnu vlast zagarantiranu bogatstvon žderanja i kokodakanja.

Rulja ostaje van teg kvadra. Rulji i nije misto di se cuca profit. Rulja je za jednokratnu upotribu. Četverogodišnju. Doduše, mrvice se uredno dile. I po koja igračkica. Nako, da se dičica imadu okolo čega svađat i pljuvat.

Ma dičica se znaju i usrat pa onda zapomažu.

Vitezovi od magle i tu imadu rješenje.

Pelene za posrane.

mm

ABOUT THE AUTHOR

ANTE TEŠIJA rođen je 1953. Spisatelj, kolumnist, esejist. Piše poeziju, priče, romane i aforizme. Služeći se satirom i humorom pokušava opisati svakodnevnu društveno-političku paradigmu društva.