ZAGORO MOJA
Ante Tešija
OSTANI OVCA DO KRAJA
Filip Lagator
Izbori su u nedilju. Ovce se pozivaju na glasanje, šišat će nas tek poslije izbora, a brijanje će bit nasuvo ka i uvik. Vazelin također kupujemo sami, ajme ti je onom ko nema za njega, oči ispadnu za sekund.
Kad su onoga pitali bi li više volija da ga zmija ugrize za oko il da ga naguzi magarac, on je reka da bi radije da ga zmija ugrize za oko jer će ostat bez jednog, a ako ga naguzi magarac, ispast će mu oba.
Šteta šta nisan ima love da svoju kampanju izguran do kraja, promo video mi je prika snimija džaba, na Youtoubeu san priša miljon pregleda. Triba san uzet u rođaka džipa i udrit s njime vola i ispeć ga isprid Dvi Palme, a s novcem od osiguranja napravit plakate i polipit ih po Solinu, ima san i slogan, “moje prezime, moj program”. Kratko, iskreno, za počešat se po glavi šta je pjesnik tija reć. Ka i obično, ništa u životu ne doveden do kraja, pa tako ni ovo i sad mi ostaje za vidit ko će mi bit novi čoban.
Teško je kad ovca sanja da će postat čoban, a u stvarnosti završi u loncu sa kiselin kupuson. Teško je kad ovca sanja da se život njenog stada može prominit, a stvarnost je tek čekanje u redu za lonac. Da bar duše imaju pa da nam psihu pripreme za lonac, već je tortura takva da se lonac čini kao bolja opcija pa smo se počeli gurat ko će prije u njemu završit, samo da mučenje prestane. Ako se odlučim da ne želim završiti u loncu i odvojim se od stada i pobignem u planinu, izist će me vuci začas. Ako me kojon srićon nađe neki dobronamjernik i odvede kući i nahrani me i napoji, opet me čeka lonac ili ražanj ako ne može čekat da se ojanjim, jebiga čovik mora nekako prehranit obitelj.
Ovce su najebale kako god okreneš i zato u konačnici nije ni bitno ko će bit novi čoban, ja san ka ovca izvrtija u glavi sve moguće scenarije i kolko god novi/stari čoban bija dobronamjeran, duševan, kršćanski orjentiran, vizionar, meni ka ovci to ništa ne znači, jer sam ja birajući njega izabrao za sebe: LONAC !!!
