|  |  | 

Pametnomu dosta ZP Izdvojeno

NE SERI MI DA PADA KIŠA DOK MI PIŠAŠ ZA VRAT

 

 

 

Ima tome nekih petnajst godina otkad san reka zbogom tripicama. Dotad san se gušija u njima, nikad nisan bija ispod tri pijata. I onda me jednu večer zva rođak da mu pomognem tuć kravu, kad san vidija kako ih potapa u kreču pa razvlači nogama i ispire gumom, zgadilo me za sva vrimena i više ih okusija nisan.

Sljedeća na listi za odstrel bi mogla bit pašteta, iako liti pome ne mogu zamislit bez nje. Na stranu to šta sve miksaju u nju, više me zgadilo šta sve iskače iz nje i to praktički na dnevnoj bazi.

Pogađate, rič je o lokalnim izborima u našen malom mistu di svak sebi dade za pravo skrojit listu.

S jedne strane čovik ni kriv ni dužan uskočija u fotelju jer je njegov prethodnik odlučija cikavat balote po županiji, s druge strane se upalila crvena lampica koja će se ugasit posli izbora, pa tu imamo i zimzeleno drveće koje bi se visinom tilo izdić iznad svih, pticu koja je napustila staro jato jer želi bolje u novom jatu i na kraju mladunčad okupljenu na jednoj berbi vrgoračkih jagoda.

Ova zadnja mlada skupina mi je posebno zanimljiva jer su u doba društvenih mreža ovo iskakanje iz paštete pretvorili u umjetnost. Da su se kojin slučajen odlučili za sinkronizirano plivanje, dobar rezultat ne bi bija upitan. A ovdi je i više nego upitan jer ono šta bode u oči jest činjenica da pola liste čine konobari kojima ne bi povjerija ni organizaciju cateringa za Sv. Iliju u Kljacima dok su drugu polovicu zauzele njihove vlastite žene čime je pojam “predigra” dobija potpuno novo značenje.

Arhitekti ove priče u prvi plan guraju mladost i školu pa je za prvu rolu bilo nužno proć kratak tečaj informatičke pismenosti. Stisni lajk, pusti vijest, sheraj post i za kraj jedna fotka di je pozadina most. Kad tomu dodamo odricanje od naknada u korist zaštite solinske pastrve, čišćenje šume na poziv lokalnih vjeverica, dobije se miks svega i svačega, tako karakterističan za paštetu.

Nisan moga odolit pa san i ja uša u utrku iz krajnje sebičnog razloga da vidin kolko pizan među ljudima. To da želin bolje i pravednije svome gradu nije upitno, ali bi volija znat kolko pizan i kolki je moj doprinos ciloj priči. To je izazvalo pomutnju kod mladunčadi, svatili tići oklen im priti najveća opasnost pa udariše po meni montažnim dosjetkama.

Zaboravili su da tići koji počnu rano pivat obično se nakraju poseru u gnjizdo.

Zaboravili su i da san bija prisutan kad je ta priča bila u povojima, to su im mentori prišutili, zaboravili su da i ja, a i vi znamo, bolje rečeno ne znamo ko su oni, zaboravili su da ja iman više u peti nego oni u glavi, al ono šta me najviše živcira je šta su zaboravili ono šta im uporno iznova i nanovo ponavljam: ne možete muljat muljatora ni lagat Lagatora.

 

mm

ABOUT THE AUTHOR