|  |  | 

Pametnomu dosta ZP Izdvojeno

E TO JE ČESTITKA!!

 

 

Nedavno san za Uskrs ka i svaki kršćanin, brat, prijatelj, sla okolo čestitke. Nije tajna da smo svi po tom pitanju malo lijeni i sve nan se svodi na čisti “copy/paste” kad je tekst ili “share” kad je slika u pitanju. Ja san za ovu prigodu odabra mogućnost koju mi nudi sveprisutna “whatsapp” platforma, uša u postavke, odabra “novi prijenos”, izabra 100 kontakata napisa “Sretan Uskrs” i za čas je poslano na 100 adresa. Kratko i jednostavno i učinkovito. Ali…

    Osjećamo kako to nije to. Ni s jednim nisan popriča, nit je on mene nazva, nit ga pita kako je, šta ima, ono znate, personalizirani pristup je izosta. Neverbalna komunikacija je zaminila verbalnu, vocap običnu poruku, a vocap glasovna opcija umisto poziva. Jednom rječju, otuđili smo se. Negdi smo se puten izgubili. Sa sjetom se prisjećamo onih vrimena kad su se pisala pisma, pivale serenade pod prozorom, zadnja poruka u boci se iskrcala na Normandiji.

I onda danas naletin na tračak nade, svitlo na kraju tunela, možda nije sve izgubljeno. Naletin na čestitku svih čestitki, dugu, opširnu, personaliziranu, jasnu, ciljanu, onu koja ima i glavu i rep, navuče ti toplinu oko srca, naježiš se i ostaneš bez riječi. Došla je u kuverti ka u stara vrimena, nisi je ni otvorija a vidiš ko šalje i već miriše na nešto lipo. Vidiš u prozirnom dijelu kuverte svoje ime, drhtavim rukama je otvaraš, u sebi čitaš jer glas drhti od uzbuđenja. Unutra je sve što već znaš, al opet je lipo čut. Unutra je sve šta su dosad napravili za tebe i šta će napraviti u budućnosti. Tebi više horoskop ne triba, tarot majstori na aparatima jer ih više ne zoveš. Dali su si truda pa su se i potpisali kako bi naglasili taj personalizirani pristup.

Sad kad znaš ko i koliko misli na tebe, kad znaš šta i koliko su napravili za tebe, kad vidiš svjetlo u svjetlijoj budućnosti, tvoj Uskrs tom čestitkom dobiva smisao. Ti za njih nisi samo broj, već ime. Ti si njima sve i to su ti nebrojeno puta pokazali i dokazali.

Otprilike u ovo vrime i ovako opširno svako četri godine. I otprilike se ništa nije prominilo, ni kuverta, ni papir, ni poruka.

Možda san se ipak malo zaletija rekavši kako se moja i njihova razlikuju. Princip je isti, sve su ostalo nijanse. Ja san u međuvremenu odradija par kava, ti ćeš ove sresti kad se budu zaokruživala imena na papiru. Probaj zaokružit za ono svitlo na kraju tunela samo pripazi da to ne bude vlak…

mm

ABOUT THE AUTHOR