Grad Solin ZP Izdvojeno

DUGO O KRATKOM, NOVO DJELO USKORO PRED VAMA

Neven Gabrić

 |  ožu. 26, 2024

Kad sa nekim surađuješ onda iz prve imaš uvid u njegovu aktivnost. Stoga bi bilo šteta ne predstaviti novi uradak našeg kolumniste.

U tisku je zbirka aforizama „MA VID’ TI TO“ autora Ante TEŠIJA.

Otkud sada ovaj smjer? Navikli smo na poeziju, romane i priče?

Dugo pratim zbivanja oko te tematike kod domaćih i svjetskih aforističara, i moram priznat da me ta forma izražavanja „zarobila“ pa se tako u mom arhivu nakrcalo silno puno tog materijala te bi bila prava šteta to ne ukoričit u jedan libar i pustit u javnost. Normalno, prije toga san se uvirija, javno djelujući, da ima smisla koroz sve češća učešća među tim autorima. A neki djelovi ovog libra su već ukoričeni u neke druge, zajedničke, libre.

Što je zapravo aforizam?

To je način izražavanja kroz formu kratkoće poruke izuzetno velikog opsega za razmišljanje. Da budem precizan, bez puno slova autor te tira da razmišljaš. Ako si to uspija onda si dobar predstavnik pa ako još ubaciš dozu humora, satire, zajebancije, e onda je tvoj aforizam sa „šlagom“ serviran. Šta oću reć, aforizmom možeš dotaknut svaki tren svog i tuđeg života, stanja u društvu, različite pojavnosti, politiku, sport, zdravstvo, nauku, religiju, ali i nametnuti sebe ko mislioca, čak i filozofa, koji pokušava korisnošću krčit drugačije pute u sutrašnjicu.

Po tebi je to baš posebnost?

Ma ne umišljam baš tu neku genijalnost, no aforističar ne može biti baš svatko ko zna pisati. To je jedna vrsta talenta kojom sebe možeš izdignuti. Aforizam nastaje u svakom trenu dok dišeš a plodnost je u tvom interesu da se hrveš sa materijalom koji ti je prid nosem. Moji aforizmi nastaju i dok spavam, nešto sanjam i izrodi se ideja koju potom uobličim. Evo san jučer u mom Raduniću bra šparoge te su mi tri zgodna upala u notes. Ja san „zajeban“ tip, stalno san na granici ozbiljnosti i zajebancije. Moj, od rođenja, vedar duh je očito preduvjet da se uz humor i satiru bavim i aforizmom. Ovi libar ih u sebi krije preko tri tisuće.

Znamo za tvoju sklonost satiri, to izražavaš kroz svoju kolumnu na portalu, to naši pratitelji vole, jer humora nam zaista treba?

Humor i satira su obilježja mog življenja.

Ne podnosim pretjeranu ozbiljnost, depresiju, mržnju, ruganje. Smjeh je ljek za dušu, vedrošću i zabavnošću najviše pomažeš sam sebi. Ja san autor, koautor, dviju knjiga humora „Mala antologija bračkog humora“ čiji primjerci su razasuti svuda po svjetu di žive bračani. Te knjige su usmjerile moj javni interes za humor. Njega treba sijati, razbacivati svuda oko sebe jer mrko društvo vodi tamnu politiku. Ma vid’ aforizma. Uz to rado pišem humoreske, šaljive priče te se već pozamašno skupilo materijala. Član sam udruge „Čakavski jazik“ a moja humoreska „Bepo i Maša“ je našla svoje misto u zbirci „Za puknit o’ smija“.

Koliko je u nas razvijen taj aforizam smjer?

Slabo. Društvo nije baš našlo razlog zainteresiranosti te uz humor i satiru koji su na margini, i aforizam živi u krugu malobrojno sličnih autora. Pokušaja ima i napreduje se. Udruga UHAH sa sjedištem u Splitu, koju vodi sjajni Mladen Vuković krči taj put i polako nameće tu korisnu i zanimljivu formu među ljude. Tu triba dosta jaka organiziranost kroz promocije gotovih libri, kroz večeri te tematike a dokazano jest da ljudi rado dođu i poslušaju. Član san UHAH-a i moji aforizmi se nalaze u godišnjim zbornicima.

Neću ni pitat o troškovima izdavaštva. Dosta knjiga izdaješ, košta to. Ima li pomoći sa strane?

Ja san po plodnosti na visokom nivou.

Pisanje je moj eliksir. Sa pisanjem živim a plodnost se naprosto nametnula. Ja možda i nebih pisao da nisam rado čitan, da nemam široki krug onih koji rado zarone među korice mojih knjiga. Evo najnoviji primjer razlogu aktivnosti. Naime, moju drugu knjigu „Život pod Svilajom“ san davno rasproda i stalno se povlačila ideja tiskanja drugog izdanja. Potražnja je bila svakodnevna te san pribjega jednom štosu i upalilo je. Razglasio sam na društvenim mrežama da tko ju želi nek se izvoli javit i uplatit potrebiti iznos. Rasprodano.

Koliko je do danas djela vani?

Kad za petnaestak dana iz tiska iziđe ovaj libar bit će to sedma knjiga. Pred tiskom je odmah i novi roman „Opasani sumnjom“, jedan izlet u nešto novo. Ljubavni krimić i moran reć da san zadovoljan sa njim.

Potom „Cestarev sin“ kao nastavak „Život pod Svilajom“ i zadnje spremljeno, roman „Spomenar“. To je jedanaest komada a ja san sebi da zadatak da iziđe deset i da onda mogu komotno se zaputit Svetom Juri na vični počinak. No kako je krenulo, ne da mi se. Bit će toga još.

Otkud inspiracija?

To se i ja često pitan. Digod pomislin da malo pretjerujem no kad sritneš čovika i kad ti rekne da gre kući čitat tvoj roman „Dernek“, po drugi put, e onda nema mrdanja. Pa kad ti na rivi draga prijateljica priopći da njen stari otac, slikar, sa mojim knjigama spava, a ona gušta u bludnim pričama „Dođi trišnje su sazrijale“, onda nemaš kud. Piši dok se srednji prst ne ukoči.

Ima li još knjiga za prodaju? Čisto, da ako netko želi može kupit.

Ima, ma tanko. Ima zbirka poezije „Usidreno vrime“, priče „Dođi trišnje su sazrijale“, romani „Dernek“, „Od Budimpešte do Radunića“ i jako malo „Život pod Svilajom“. Tko želi nek se javi jer tako mi pomaže da nova prije ugleda svitlo dana.

Promocija? Upoznat sam da zbog radova u domu „Zvonimir“ nije održana. Kad će?

Ubrzo. No kako ja uvik kompliciram iz razloga da svaka promocija bude drugačija, interesantna, na um mi pala ideja da objedinin tri libra u jedno predstavljanje. Naime, sa djelom „Cestarev sin“ će biti zaokružena VLAŠKA TRILOGIJA. Tako bi jednim „šutem“ predstavija tu cjelinu na način koji dolikuje djelu. Uz Solin tu bi mogućnost prenio i u Split, u Marka Marulića knjižnicu. Otom potom.

Može koji van?

Nerado, ma evo: Od kud čovik prvo pobigne? / Di je zasra.

Naši sportaši su naše blago. / Blago Monte Carlu.

Život u jednoj rečenici. / Legneš sa lipoticon probudiš se sa staricon.

Majko, jesan li ja lip i pametan? / Sine moj, ima li majka izbora?

Spomenica. / Lokacijska dozvola za spomenik.

Bit će u Bosni rata! / Ol’ dižeš kredit?

Neću kredit bez jamaca. / Ko će to vraćat.

Država oduzima dio donacije za bolesne. / Zar i ona nije?