ZAGORO MOJA
Ante Tešija
BOŽIĆ
Ante Tešija
Bija san mal, smeti snjiga veliki
bija san gladan, branili mi grudanje
stotinu vrabaca mrvama su hranili
a meni
meni su zalogaj do Božićnog jutra čuvali.
Moja je mati, sirotica, Božić štovala
danima, misecima šparala
da bi u taj blažen dan skupa blagovali
prije tog jutra našu glad nije obadavala.
U vrime mog ditinjstva nismo kitili bor
mraz je čarobnošću; koštelu, murvu i bajam kitija
bil tepih sav jad je skriva
život moj siromašni, Božić je
posebnim mirisima, i mrsom dariva.
Prolaze Božići, minja se vrime
trpeze bogate, nude se pusti dari
ubran bor okićen šušurima svitla, a ja u tuzi
za majkom, osmjehom njenim
vratite mi moj Božić stari.
