|  |  | 

S’moje strane pogleda ZP Izdvojeno

BAJKE ŽIVE SAMO HRABRI

 

 

SOLIN KRENIJA UZVODNO

Nije mi jasna ova kombinatorika. Solin, glasački, pripada Zadru?

Znači li to kako ćemo birat Župana od gorika? Ne razumin, očito san informacijski zagorija. Valja da mi nikor ovo objasni. Što mu to novog i klvalitetnog znači?

Upali smo u devetu izbornu jedinicu i sudbinu dilimo sa Likon, Senjon……

A Split? Pa dili nas jedna crta, isto nebo, spajaju isti zagađivači, muku mučimo na istin cestama a i Karepovac je nedjeljiv. Znači, ako se oću kandidirat za Sabor moran poć u Gospić i Gračac, održat mitinge na koje niko neće doć, a ako i dođe sumnjan da će me razumit.

Aaaaa, sa san skužija. Deveta je to, ne deseta.

Drugačije se karte mišadu.

NISAN VELIKI VIRNIK MA KONTAN STANJE

Jednom davno san se silno naljutija na izjavu svećenika , visoko pozicioniranog u Crkvi kod nas hrvata, kad je nedvosmisleno izjavija kako su ateisti zapravo bolesni ljudi. Jako bolesni, neizlječivi.

Da me ubiješ ja ne znan što san. Virnik ili ateista. Virujen u mnogo toga , sumnjan u još više toga što se tura pod vjeru. Slobodan izbor pojedinca je zapravo svetinja koja krasi njegov život, njegovu slobodu, njegov odabir.

Ne volin se petljat, ne volin bit sudac, no kad se ti petljaš u moje, e onda si i meni ostvarija pravo petljanja u tvoje.

Svećenici su ljudi posebna odabira, posebna poslanja, i ne čudi da vojska ovisnih potrebom u njih se uzda. Duševan mir, deset Božji zapovidi, i svakodnevna briga o ljudima koji pomoć traže, i zaslužuju, tura svećenstvo na poziciju od posebne važnosti.

Svi smo od krvi i mesa. Tu nema razlike. Razlika je u onom nevidljivom što krasi i određuje pojedinca. Odabir svećenstva, odabraniku, tovari silan teret na pleća. Svećenik ne može biti svatko. To je valjda jasno.

Mate Uzinić je putokaz vjeri i vjerovanju. Svojim životom, porukama i hrabrošću se nameće. Tako triba da bismo se ukrcali poza njega i pokušali ovo društvo učinit boljim i plemenitijim.

Milosti nema za one koji se skrivaju, koji nisu dorasli, te svojim poganim namjerama siju nemoral, strah i sumnju.

Dičica su naša opsesija, oni nastavljaju našu lozu, tko si ti gubo da remetiš taj put? Tvoju nakaznost skrivaš, svojim propovidima nas uvlačiš, da bi svoju poganost iskoristija na nevinima koje smo ti povjerili.

Nema milosti za one koji za milost ne haju.

MAKARSKI POUČAK

Pomažen cili život, to nije tajna ni nepoznato, suosjećan sa svakom žrtvom, ruku pružam bez odabira, no skačen na najmanju nepravdu koja nam se podtura.

Jednom davno san napisa kako mi je drago da u našem Solinu postoji Caritasova kuhinja koju svakodnevno obilaze oni kojima je namjenjena. Raduje to.

Napisa san kako san svidok da po hranu stižu i neka lica koja normalno koračaju, normalno djeluju a i smješak se vidi na licu. Ne ulazin u bit njihova stanja no predložija san, nikog to nije baš impresioniralo. Predložija san ovo što se dešava u Makarskoj.

Tribate pomoć, u redu, nudimo partnerski odnos koji se ogleda u razmjeni.

Izvolite bit dil našeg društva i volontirajte ondje gdje triba i za što ste zdravstveno sposobni.

Ima li dostojanstvenijeg načina.

SLAVUJI OŠTEĆENA GRLA

Znan ga već dugo, susidi smo. Zgodan, stamen čovik, ma sa opakim nametom na grlo koje ga je koštalo da se teško sporazumjeva. No nas to ne preči da popijemo kavu, ćakulamo i zezamo se.

Čitan, gledan i ne virujen! Sa kolegama, istog tereta, ima družinu koja piva?

Osta san u čudu. Kako? Potom zadivljen snagom koju čovik posjeduje da se uvati nemoguće misije. Jedva čekan da ga susretnem, da popijemo kavu i da mi na tanane ispriča tu mogućnost.

Želim da i vi budete upoznati sa tim društvom, da shvatite kako čovik može sve ako viruje u sebe.

Prenit ću vam njegovu životnu priču.

VRIDONOSNA SKALA

Ja san radi u Slobodnu, najbolju novinu u Jugoslaviji, a ka’ bi se nanovo rodija opet bi zaželija istu mogućnost.

To van je oni lancun koji se prodava u sto i dvadeset tisuća primjeraka…..Kulušić, Kružić, Smoje, Maršić, i niz drugih ljudi o’ formata.

Došlo drugo vrime, drugi običaji, mogućnosti i borba za opstanak.

More bit proglašena najgoron ma za mene je uvik najbolja.

Ma ima trena ka’ se rastužiš. Ka’ se upitaš triba li to, i tako.

Nikidan, na dvi ( 2 ) stranice, uz slike, poklona jednom buzdi izniklom na populizmi iz jata privatnog političkog interesa. Mladac koji nikad, NIKAD, sam nebi dobija glasove uže obitelji, zbog svog služanstva i volje da viri iz guzice gazdi, da cvrkuće što se gazdi neda, da pljuje, vriđa, proziva, jer gazda nema vrimena, e takovog moja novina tura u žižu interesa.

Nisan se natira na blud pa da izgubin deset minuta u spoznaji što trećerazrednik prtlja, jer unaprid znan, no bis i razočarenje su me obuzeli.

Dok sva vojska mladosti nudi nevirovatnu moć napretka, ovakvi izlivi interesa rastuže čovika.

LIVAJA

Moran priznat da je Marko Livaja spasija Hajduka u zadnje zemane. Da nije njega ovi Hajduk bi čamija u prosječnosti i sirovosti, jer politika koja se vodi okolo ove svetinje nije ništa drugo već obična zajebancija.

Sa Markom se otvorila nika nova, posebna, stranica. Najbolji projekt.

E sad kad smo izrekli pohvale krenut triba u nus pojave.

Marko, na krilima spoznaje, odleti u novu krajnost i sam sebi zalipi trisku.

Zašto ti mladi ljudi podliježu nakaradnostima. Čemu se njemu isplati dodvoravanje. Komu? Da vriđa šibenčane. Zašto Marko pobogu?

A moga je pivat što god želi i svi bi za njim.

A ovako, osta mrlja koja će te dragi moj Marko pratit dugo, dugo.

VLADA VLADA

Reforme su uvik potrebite. Nema stanja koje ne može bit bolje.

Ova porezna reforma se malo koga dojmila. Raspoređuje se sirotinjski buđet, ne nudi se šansa razvoju.

Jedan kumpir moš raspodilit na dva dila i da dvojica budu kako tako zadovoljni. Na četiri dila je malo teže.

Posadit kumpire, brinut o njima i bogat urod raspodilit, e to je nešto što se traži.

Uzima se lokalnoj šerifskoj zajednici prirez poreza no ponudi se pomoć. Čuj pomoć! Dignite porez na drugi dohodak svojih građana, koliko vas volja.

I eto izuma. Svi vi koji ste sebi oduzimali od ustiju, koji ste gradili i izgradili, od danas će te namisto 2 eura plaćat 5 eura za kvadrat vašeg teško stečenog vikend doma. Bez obzira di. Na moru ili selu. Šerifima triba, a oni odma skaču na krajnju cifru mogućnosti.

Još kad krene porez na kvadrate nekretnina vridnih ljudi, da bi što imali kusat oni koji nisu baš u dobru sa mistrijon, lopaton, cimenton i štednjon.

Reforma da, ma reforma ljudstva koji o reformi napretka nemadu pojma.

DON LOVRINI APARTMANI

Opet Slobodna. Ovi put pogodak u sridu. Malo šira informacija o skorim Don Lovrinim apartmanima u srcu Solina, na mistu njegove rodne kuće.

Povjest ovog „sranja“ nije potribno prepričavati, desilo se i čeka se. Što se čeka. Skela odavno zarđala, tabla informacija o građevini maknuta, pisalo rekonstrukcija, desila se potpuno nova izgradnja.

Tabla o podacima, tko ju je postavija i zašto, očito neće na pročelje. Veza sa velikim Don Lovrom se nigdi neće naslućivati. Crkva svoj glas ne želi trošit. Imadu oni pametnijeg posla od zaštite velikana kog’ su svi volili i cjenili. Nova vlast neće komentirat komunističku odluku da se zaštit dom i uvrsti u baštinu trajne zaštite..

Sve u svemu, mutno da ne može bit mutnije.

Ma zašto se nitko od odgovornih ne odvaži i opravda ovi blud? Zašto se šuti kad se može objasnit i uvirit javnost u ispravnost odluke? Zašto povjesni konzervatori u Solinu svaki iskop stopiraju i isatražuju povjesni slijed a ovdi muče. Zašto ne kažu, ko jebe don Lovru, bitno je da Kerumova sestra gušta u daru svemogućnog brace.

A i ja pričan pizdarije.

KOLONE, TAMO I VAMO

Gren put Kaštila. Jutro, osan sati. Širina, meni otvorena. Gledan drugu traku, ulaz iz pravca Kaštila. Kolona sve do Metro-a.

Mašala.

Gren dalje. Evo etape prid skrećanje u Trogir. Red koji ubija volju.

Popodne, gren u Split. Red od Solina pa priko one nove rampe za Stobreć. Ne miče se. Meni prazno pa ne grintan.

Red od onog skretanja za Solin pa sve do Kauflanda.

Mašala.

Vraćan se. E nećete me zajebat. Biran priko Brda, na Bauhaus i uletin u kolaps kod Tommya.

Gospe moja , najeba san ovo lito.

A da ovi prometni inženjeri nisu diplomu stekli na Travnik Univerzity.

A ko je ono ravnatelj ŽUC-a. Čak nije ni VŠS, ni VSS, već SSS, sa sumnjiviin PTSP-om.

Koji će ga koštat 14 miseci pržuna.

Ma ne likujen, već san totalno u kurcu što nan se nudi i dešava.

SKUPOVI SLIČNII, PORUKA RAZLIČITOG SMISLA

U Kumrovcu nika mladost opravdava svoju prisutnost i objašnjava.

U Areni 17 000 mladih pada u trans uvjerena da ih vjera jedino spašava.

Dico moja, život je toliko lip da će vam bit malo da ga iskoristite i izguštate.

Ne zajebajite sa sa njim. Uzmite svoj život u svoje ruke. Živite smisleno, promatrajte pažljivo, gucajte probavljivo, romantiku zapasajte i budite samo svoji.

Jer, ako netko drugi namisto vas odredi vašu stazu, ja van garantiran da će vas zajebat.

Zajebite vi njih, opalite ih nogon u debelu guzicu i sami sebi trasirajte budućnost.

Ja san tako uradija i mogu van reć da mi je život bija BAJKA.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

mm

ABOUT THE AUTHOR

ANTE TEŠIJA rođen je 1953. Spisatelj, kolumnist, esejist. Piše poeziju, priče, romane i aforizme. Služeći se satirom i humorom pokušava opisati svakodnevnu društveno-političku paradigmu društva.