|  |  | 

S’moje strane pogleda ZP Izdvojeno

30% BUDALA, 70% PAMETNIH ili 30% PAMETNIH, 70% BUDALA

 

 

Još jedan izborni dernek je za nama.

Potpuno neregularan ili, ako vam je lakše skontat, zajebano poznat.

Hrvati su izabrali svojih dvanaest veličanstvenih te ih upućuje u „đunglu“ Evropu da tamo „krvlju“ brane naše, točnije svoje, euro interese.

Na birališta se udostojilo izić 30% glasača, podignuvši guzicu iz fotelje te konzumirat svoje dosanjano demokratsko pravo, pa oni sa pravom mogu grintati, psovati, prozivati i galamiti. Ma samo, oko 10% od tih 30% budaletina koji se još nadaju prominama.Opasna staza je već dobro utabana. Zna se u što.

30% su jedna čudna nakupina. Može nas se svrstati u niz kategorija. Najjača je ona uhljebnička, čitaj vojska partije, koja i kad spava dubokim snom zna koji broj valja zaokružit. Tu nema dvojbe. Oni će izabrat i magare ako to magare neće dirat u njihova stečena „prava“ bezbrižnosti. Njima ideologija ima preduvjet.

70% hrvatskih linčina ostaje radije po strani, ko da se njih ovi, i svi drugi, izbori ne tiču, što se može tumačit na dva načina. Ili im je toliko dobro ili su toliko duboko zabasali.

Demokracija je krajnji civilizacijski domet kojemu teži svaki narod i organizirana zajednica. Demokracija nudi svakom čoviku osobnost, djelovanje, te društveno uređenje kakovo oni sami žele izgraditi.

Zašto se hrvatima živo fućka za tu mogućnost? Hrvat guca samo demokratska prava ma obveze mu nikako nisu po guštu. U tomu rascvitanom dvoru dešavaju se takove životne „idile“, da bi prosječan hrvat poželija da se demokracija tu nikad nije iskrcala.

Jebeno je kad demokracija krene u diktaruru.

Zašto ovih 70% trudbenika teške guzice, misli da će netko drugi za njih obavit tu dužnost? Zašto nakon dežgracija, kojima malo češće svidočimo, upravo oni prvi u svom privatnom toru kukuriču i grintaju? Zašto uopće otvaraju usta?

Tih 70% su zapravo moderni diktatori jer svojim linčarenjem diktiraju društveno stanje.

Uvesti obvezno glasanje ti isti će proglasit nedemokratskim činom. A obvezan izlazak na biralište se nameće upravo kao jedini način, lijek, da se konačno sazna prava volja hrvatske žitelji.

Ovako smo dobili krnji reprezentativni sastav i poslali ga u briselsku arenu, bez selektora, gdje se jedino znade ko trči desno a ko livo, no nikako taktički precizirano.

Svi izbori kod nas hrvata liče na „rat“. Toliko neprijateljstva nije lako zapazit u drugim političkim arenama. Zašto je tomu tako? Odgovor je potpuno jasan. Interes koji se jedino, najlakše, može namaknut kroz politiku.

Demokracija se zasniva na izboru. Nuđenju i odabiru nuđenog. Tu se ne nudi razumno već se na listićima posloži takav kolaž različitosti da se obično dovodi do zbunjenosti glasaču, a potom kreće marketinški boj di se ne biradu sredstva i načini zova u „ljubavno“ obećavajuće gnjizdo, obično zasnovano na prevarama, zamotano u škartoce populizma.

Zašto se dotu demokracije tako olako ispušta iz ruku? Koji su razlozi za strah zbog suprostavljanja? Zašto snaga zajedništva rijetko biva konzumirana? Zašto sustavno uništavamo san samostalnosti a nezainteresiranošću nam promiče spoznaja da smo ponovo na rasprodaju stavili vlastito blago.

Već sutra, iza kantuna, nas čeka novi maraton ka Pantovčaku. Ako u išta čovik može bit siguran, onda je to da će se sličan dernek ponovit.

70 prema 30 je poraz.

30 prema 70 je poraz.

Matematika je zajebana akrobatika. Pravu vridnost donosi predznak.

mm

ABOUT THE AUTHOR

ANTE TEŠIJA rođen je 1953. Spisatelj, kolumnist, esejist. Piše poeziju, priče, romane i aforizme. Služeći se satirom i humorom pokušava opisati svakodnevnu društveno-političku paradigmu društva.

Solin Info

Solin Live na Instagram-u