|  |  | 

S’moje strane pogleda ZP Izdvojeno

PRIORITETI, NISU NA METI

 

NAPROSTO, HERIJI!

Meni oni kovitlac, oni huk i izgled Rike kod Gašpine mlinice, koja otiče, za vrime šetnje pomalo plaši pa se radije maknen dva koraka dalje od kamenog zida koji ju obuzdava.

Ondje upast nije za poželit nikomu.

Čovik je upa samo njemu znanin razlogom. Virovatno bi gadno nastrada, ali….

Ali postoje neki ljudi koji ne razmišljaju, koji ne kontaju da se mogu i sami ozljedit, prehladit, te hrabro uskoče da bi spasili tuđi život.

Takova dva heroja su se na sriću nesritnika našli tu u pravo, za njega, vrime.

Ima li dovoljno riči za izrazit zahvalu. Ima, ma nije potribno. Oni sami su ispisali najlipšu priču u ovo predblagdansko vrime u našem Solinu.

Momci, vi ste HEROJI.

HALO, POMOZITE

-Halo, jesan dobija HGSS?

-Da. Izvolite.

-Ja san taj i taj, iz Solina pa bi vas nešto upita.

-Samo izvolite. Tu smo radi vas.- pristojan glas sa druge strane pokaže interes za vašu priču.

-Slušajte. Vi ste zadnji kojima se obraćan iako ne znan dali ste vi ta adresa. Naime, u centru Solina na više prometnih lokacija, kako auta tako i ljudi, izresli su visoki jablani koji su na pojedinim djelovima suhi i kao takovi padaju na tlej za vrime vitrova. Gnjili su a težina nije baš mizerna. Obraćan se već misecima službama u gradu no nema interesa da se ta suva opasnost popila i tako osigura nesmetana komunikacija pod njima. Dali ste vi ti koji mogu priskočit u pomoć prije nego netko ne strada jer je već par auta stradalo a time i proračun grada.

-Shvatija sam no moran vam reć iako razumin problem da mi tu ne možemo pomoć. Ne smijemo se petljat bez poziva odgovornih u vašem gradu. Na žalost, tako vam stoje stvari.

-Hvala lipa, ovim sam iscrpija sve mogućnosti upozorenja.

-Žao nam je.

Kažu pametni ljudi da su UPORNOST i DOSADA u krvnom srodstvu.

Razmišljam o sebi! Jesan li UPORAN ili samo DOSADAN? Ima bit da san i jedno i drugo. A MOTIV?

E, motiv mogu objasnit. Ne volin tragedije. Zaplačen kad se nesritni čovik „isprsi“ sa svojim jadima. Okad znan za sebe pokušavan bit koristan. I eto ti motiva da san se ko krpelj uvatija ove „mogućnosti“ stradanja. Nema tu nikakvog politikanstva, vriđanja, pritnji a najskoli vlastita interesa.

Motiv je upozorenje a cilj da se te nesritne balvan grane sklone iz opasne zone.

Evo zadnje MOLBE.

Molim bilo kojeg vjećnika grada Solina da postavi pitanje na nadolazećon sjednici.

Drugačije nikako da doznamo razloge neinteresa.

Ili bi bilo potriba obavjestit PP Solin da barem onom žutom trakom opasaju te gnjile gorostase kako bi se upozorilo čovika za potribon minjanja staze.

SIROTINJA

Bija san jedno prohladno jutro u Split, nikin poslon blizu Pazara. Scena koju san peška me ka čovika zgrozila. Pored fontane, pod krošnjom stabla, na zelenoj površini složen siromaški ležaj a na njemu spava mlad čovik.

Golim okom se vidi da drće.

Nisan zna što bi. A što se tu i može.

Priša san i ostavija nešto šoldi da mu se nađe za čaj. Nadan se da ih je pronaša.

E sad se čovik upita, mora li ovako bit?

Veliki Vlado Gotovac je davno reka; „Ako je i jedan čovik gladan, bez krova, zaboravljen, tada je cila kugla zemaljska nedostojna bilo kakve vridnote.“

Ovi mlad čovik tu leži iz svog jada, svojih razloga. Teško je saznat običnim nama za taj njegov status. Na nama i nije da pojedinačno to rješavamo jer smo dio društva u kojemu su instalirane službe za ovakva stanja. Svi punimo proračun, o proračunu brinu demokratski izabrane vlasti, ako ne brinu na najkvalitetniji način onda tu nema demokracije, onda smo svi mi saučesnici u jadima ovakvih kao što je nesritnik pored fontane uz Pazar, di prolaze tisuću građana a da se malo njih osvrne, a kamo li sažali.

Naviknuli smo se, no dali razmišljamo o mogućnosti da i sami tu ležimo i drćemo dok demokracija zoblje svoje plodove.

POMORSKO „ZLO“

Ovo što se dešava sa sikama i pločama koje more stoljećima dere i iskleše skulpture umjetničke genijalnosti, pod zajedničkim nazivom POMORSKO DOBRO, posebni „klesari“ sa macama i betonom iznerede do stravične zločestoće.

Naša Vlada, konačno, u proceduru šalje Zakon o tom zlu da bi se zaštitilo ono malo što je ostalo.

Mediji danas prenose značajke tog Zakona i ne postoji normalan čovik koji se sa njim me slaže. Stavka kazna na licu mjesta od komunalnog redara je najznačajnija novost. Nema se tu što za razmišljat. Opali po žepu i stvar će bit konačno riješenje.

Samo se bojin naših „arhitekti“ sadašnjosti i budućnosti. Oni su ona skrivena snaga koja u svemu nađe rupu. Oni su nasljeđe socijalističkog poimanja pravne stručnosti. Ko se još ne sića izreke.

„Naš pravnik je genijalac. Taj će nać rupu u svakom zakonu.“

E, te prakse se triba plašit.

Sto metara od sike u kopno, uvrstit u Zakon i sve priče i sumnje prestaju.

Slažete li se?

MINI BUS, MAKSI DOBIT

Sa posebnom radošću sam primija vjest da je moje Ogorje, i sva okolna sela, dobilo prvi set u meču sa politikom tako da Udruga podnosvilajskih sela vodi i kreće u daljnju borbu.

Isplatilo se grintat, prozivat, naslikavat, pisat, svađat se, sastančit, jer je pod pokroviteljstvom Prometa i SDŽ-a na naše, još uvik izrovane, ceste upućen mini bus kako bi se silno olakšao život onima koji su još uvijek gori „zavidani“ za svoj zavičaj.

Ta naša dičica, željna obrazovanja, će moć drugačije planirat svoj svakodnevni đir do grada a naši bolesnici jednostavnije doći do likara u Muć.

Nepotribno je ovdi bilo komu zahvaljivat jer modernost traži ovakav vid sređivanja stanja. Udruga je samo obavila svoju dužnost a ona se ogleda vično bit na službi, jer da nije tako onda bi se postavilo obično pitanje; zašto se ukidalo i ovoliko čekalo?

Hvala svima. Idemo u drugi set!

NU AVIJUNA

Čitan da je žetončić Zeko u četveročlanom društvu Sabora, različitog predznaka, isposlova usvajanje amandmana na proračun kojim bi se osigurala sredstva za izgradnju aerodroma „Srce Zagore“, te je za očekivati da će Jambođeti zaorat poza Svilaje.

Nema što, veleban projekt. Sad će stari Joskan puno brže doć do piste da se divi nebeskoj tičurini.

A da se mi malo spustimo na zemlju i prošetamo među probleme koji su parkirani po srcu Zagore.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

mm

ABOUT THE AUTHOR

ANTE TEŠIJA rođen je 1953. Spisatelj, kolumnist, esejist. Piše poeziju, priče, romane i aforizme. Služeći se satirom i humorom pokušava opisati svakodnevnu društveno-političku paradigmu društva.