|  |  | 

S’moje strane pogleda ZP Izdvojeno

OGORJE, NA VODENON INFUZIJI

 

Proslava sv. Jure u Ogorju/mladi Ogorani u nošnjama/web Željko Kerum

Ovi dana san peška obavjest koja me silno obradovala. Niki mladi ljudi, vezani za Ogorje, odlučiše priupitat našeg župana Blaženka, što kani poduzet da žedno Ogorje, konačno, otvori špine i da voda prokaplje u šake, da se čovik, ko čovik, umije.

Poziv san pojmljivo pročita i sam bi ga tako napisa. Jednostavno i pošteno, kako mi ogorani jedino i znamo.

Poštovani Župane, oćemo se nać isprid vaše, naše, zgrade županije, ko prijatelji u druženju, ili ko prosvidnici“

Druženje podrazumjeva program, di mi ogorani imamo šta pokazat.

Prosvid je demokratski izum, di ozbiljno tražimo odgovore.

Gledajuć našeg Blaženka, okad je posta župan, otkrivamo kako stalno leta okolo i među narodom traži, i nudi, rišenja za puste probleme koji taru našu županiju.

Ogorje je žedno. Ogorje je jedno, među ritkin, misto di voda nikad nije curila a izgledi su da za dugo i neće. Đaba traženje izgovora, đaba prenemaganje, obećavanje u predizbornin ciklusima, populizam i preseravanja, to je sramota koja zaslužuje pusto psovki, opravdani, na sve garniture vlasti, ma čija god ona bila odabir, bilo kojeg svjetonazora.

Ljudi su se popeli na Misec, planiraju i na Mars, tehnologija je došla do te točke da te ozgara svaki tren imaju na „nišanu“, i da znaju kad ćeš se iza grma poć popišat. Ma jedno sigurno neće otkrit ti nebeski špijuni. Da je u Ogorju poteklo iz špine.

Jednom mi je moj prika Miro, bagerista iz Imotskog, uz smij izložija plan kako rišit taj problem. Imotskom dat taj projekt. Imaju toliko bagera na čekanju, rđa ji vata, te su kadri u roku misec dana sve pospajat na vodo mrižu. Sa tim da mu pomogne i naš ogorski diplomirani bagerista. Čovik iz naroda. Zbog pokazivanja trase i silnog iskustva.

Miro je sa svojin prijedlogon oša u povist, a meni, inače berlavu smijaduru, pane na pamet spasonosna scena nemoguće mogućnosti.

Poslušajte.

-Je’ to Boban?

-Je, je, ja san. Izvolite.

-Ode vaš koalicijski partner pri županiji, te te molin da me ozbiljno saslušaš.

-Željko, pa to si ti. Koja čast. Izvoli koalicijski.

-Ti si ozgara ka i ja, samo šta si ti bliže i imaš vodu, a ja zerku dalje i neman, pa ukoliko želiš bit i dalje tute, pametno ti je da me poslušaš.

-Izvoli dragi Žele.

-Jebote mali miš, rastrča si se po dalmaciji i svudi turaš lovu, što je dobro, a Ogorje si zaboravija. Zato tražin da se odma nama nađe način i počme kopat da svaka kuća pod Svilajon dobije vodu. Kako će mladi gorika živit, radit dicu, orat i kopat, ako in je čatrnja jedini spas.

-Dobro, dobro, nema frke, evo san sve zapisa i sutra kreću bageri gori a za njima i cjevi. Nego kaš ti gori da se nađemo na trasi?

-Ja. Ja gori. Štaću ja gori?

-Pa ko domaćin, nek budeš snami.

-Neb’ ja. Ja san gorika njima u srcima pa bi bila šteta da in remetin mir.

Pa da nisan blesav. Ovo vam je idealno, a sad poslušajte realno.

-Dobar dan. Jesan dobija Željka?

-Neg koga ako si mene nazva.

-Mi mladi kojima je Ogorje u srcu bi vas zamolili da nam pomognete oko naše inicijative.

-Koje?

-Da Ogorje dobije vodu.

-Vodu. Ogorje. Štaće van to?

-Pa da se mladi vrate, da pokrenu poljoprivredu, da stvore uvjete za ruralni turizam, pa smo mislili ako vi..

-Puno vi mislite, a to van nije dobro. Bolje bi vam bilo da se uvatite posla.

-Pa to je posa.

– To. Daj ne budite smišni. Nabavite vučije i na Kokezovac po vodu. Bistra ko nigdi. A zdravo je šetat, zbog cukra i tlaka.

Sve u svemu, dragi moji ogorani, put kojin ste krenuli je dobar i poželjan. U nikog se ne uzdajte da će se zaletit pomagat. Traženje je jedini put uspjeha. Zajedništvo je uvjet. Masa je garancija. A svi koji iskreno vole naše podneblje, neće postavljat uvjete već nam se pridružit.

Vi mladi koji ste pokrenuli to pitanje imate legitimitet i snagu da taj projekt dovedete do kraja. Ovi buzdovani koji dođu na dernek i mašu praznin papirom, oni nisu adresa di se tribate obraćat, oni su ogorsku adresu davno napustili i njima je do vode toliko stalo da se čak u vinu umivaju.

Odimo skupa na jedinu ispravnu adresu. Prid ured župana Bobana i ljudski ga zamolimo da odradi svoj posao kako je potribno. Znam ga dobro, i znam da će otvorit šansu. Na nama je da projekt dovedemo do kraja.

Jer, naše Ogorje je prelipo misto. Toliko lipo da nam viša okolo vrata obvezu brige. Ogorani su pošteni ljudi, otvoreni i kranje odani. Ako išta zaslužujeme, a ne tražimo Bog zna što, onda je to VODA koju cili svit ima u svojim domovima.

Pa majku mu milu zar previše tražimo.

mm

ABOUT THE AUTHOR

ANTE TEŠIJA rođen je 1953. Spisatelj, kolumnist, esejist. Piše poeziju, priče, romane i aforizme. Služeći se satirom i humorom pokušava opisati svakodnevnu društveno-političku paradigmu društva.