|  |  | 

S’moje strane pogleda ZP Izdvojeno

LAŽIMA KA ISTINI

 

TOTALITARIZAM I ISTINA

Ovi dana smo svidočili raznim odavanjima počasti žrtvama svih totalitarnih sistema.
Čisto sumnjan da su polagači mirisno-šarovitog cvića pohodili sva stratištva. Pohodilo se odabrano misto sa kojeg se želilo poslati poruku kao dokazni materijal kvalitetnog, i svjesnog, samog sebe.

Normalan čovik nema ništa kontra tih poteza no provlači se jedna sumnja kako se svatko koristi, i barata, istinom na svoj način.

No, žrtva je žrtva i tu se petljanje ne odobrava.

Ovih dana, veliki George Orwel je veoma aktualan i valjalo bi nanovo prelistati njegova velebna dila i povatat misli koje je „prosipa“ za vrime svog bogatog i nadahnutog života.

Po njemu, sve bitno, u svakom društvu, tiče se politike koja se sama po sebi temelji na laži, prijevari, obmani, mržnji i šizofreniji.
Politički jezik je osmišljen tako da laž zvuči istinito a što društvo više upada u laž to ljudi sve više mrze one koji govore istinu.

Naše društvo je već dobrano zagacalo, pomoću invalidne demokracije, u glib izmišan pod kopitama upravo laži i istina. Toliko se to isprepele da smo u nemogućnosti razaznavanja a samim time i baratanja istima kako bi smo naše živote učinili dostojnim čovika.

Svedeni smo na dio mase bezličnih radilica koje su sa vrha kontrolirane propangandom, represivnim aparatom i ispiranjem mozgova.

Što ostaje nama koji svojim pisanjem ukazujemo na svu kolonu prenosioca laži u pokušaju minjanja povjesti da bi se zagospodarilo budućnošću.

A novinarstvo je pisanje o onom što je zabranjeno. Sve ostalo je PR.

Čini se kako je to pomalo uzaludan posao.

Naprosto se ne probija tvrda opna prema javnosti a tamo di i uspije dočeka ih sva sila obrambeni vojnika partija.

A što je to totalitarizam? Različiti su tipovi te vladavine i nije baš sve za u jedan škartoc pa promišat.

Svako društvu u zaštiti svog interesa „njeguje“ neki vid totalitarizma tj. sužavanje vlasti na jedinku nad masom. Ubijanje sloboda pod maskom zaštite od vične vanjske, i unutarnje, „opasnosti“. Raspon je veoma velik i „kvalitetno“ drastično različit. No u zadnje vrijeme, barem kod nas, iz grla i pera, manipulatorskih stršljena sve biva izjednačeno i svedeno pod istu kapu.

Totalitarizam često prerasta u diktaturu a sa njom nije baš korisno raspravljat.

Sve u svemu ne postoji društvo cijepljeno od neke vrste totalitarizma. Poznatra su i društva koja temelje svoj veliki razvoj i napredak upravo pod vladavinom komunističkog totalitarizma kao što je u posljednje vrime Kina.

Protiv ovog oblika vladavine potrebno je voditi aktivan „rat“ no kad se nudi invalidna demokracija, dođe mu na isto.

Jučer san trevija čovika koji je ima potribu da mi nešto razjasni. Zašto bira baš mene za svoja znalačka obrazloženja aktualnih tema.

Ovi put je Goli Otok na nišanu.

„Znaš li ti drugar moj šta je Goli Otok? Ma ne znaš. Evo je naš Premijer odnija tamo cviće i poklonija se. Ma komu? Ni on sam ne zna. Istina o tom zatvoru na otvorenom nije, niti će uskoro, javnosti biti objašnjena. Drugar moj, svako društvo, Država, da ga jebeš ima potribu da sama sebe štiti jer je u osnovi tu nepravda i represija nad narodom. Aj mi navedi di nije tako. Jugoslaviju su stvorile velike pobjedničke sile nakon drugog svitskog rata. Nisi ti tu moga drugar moj provest referendum i aj narode, odaberi, kaki, i sa kin, ćeš živit. Oš kurac. Strahote fašizma su uredile posljeratno stanje. Balkan je dopalo komunističko vladanje, sve na rpu u jedno, i kako si ti tu marvu svi vela, i boja, moga održat u miru na okupu? Nako kako je to Tito uredija. A to si moga samo na jedan način. Držat sve pod kontrolon. A kontrolirat moš jedino kažnjavanjem i ubijanjem volje u čoviku. Ti otok je služija da se tamo iskrca sve što je „namigivalo“ drugačije neg’ je partija učila. Tamo nije slan čovik koji se drža sebe i svog posla, obitelji i nametnuti pravila. Tamo su išli oni „pivci“ koji su kukurikali puno ranije u zoru. Bižalo se iz te države na sigurno a ko šta san ti reka svaka tiranija ne bira način da se obrani. Čast odavanja počasti žrtvama, ma žrtve su svuda okolo nas. Nema ti trena u povisti čovika di nije vlada neki totalitarizmam. Šta je sa pustin carevima, kraljevima, banima i begovima? Slavimo ih, dajemo ime ulica, svetišta…..a zar se kod njihova vladanja demokracija srkala. Je kurac. Šta je sa religijon?

Moš mislit što se pod šatorom vjere moglo šta oš. Šta je danas kod nos? Aj pošteno rec’, pametan si čovik, ima li ode totalitarizma? Sležeš ramenima. Ja ću ti reć. Ima, samo je upakiran u drugovačiji celofan. Evo uzmi ovu našu vladajuću partija i njene satelite. Moš i SDP kad je vlada. Svi su raširili svoj gmižući totalitarizam interesa. Aj zaposli koga ako nisi pored njihova „oltara“. Novinar si, pišeš otvoreno što ja poštivan ma pođi malo uširoko i vidiš da nema baš medijski sloboda. Ima, ima, samo ih niko ne obadaje. Osuđeni su na marginu i lajanje na misec. Srušili smo Jugu, zajebali socijalizam i samoupravljanje. Sorili sve što je bilo na putu da se zatre taj trag. Mene nervira i ljuti kad se laže o svemu što je bilo. Ja pored zdravi očiju, a sićanje me vala Bogu služi, ne mogu prihvatit manipulacije di bivši rigidni komunisti postaju rigidni desničari i kroje povist po svom tumačenju. Ne mogu sažvakat način na koji se sve stvoreno utren priselilo u ruke privatni pizduna koji su imali samo jedan cilj, izvuci zase, uništi trag. Aj mi navedi šta je to izgrađeno poslin devedesete. Dobro je uni jedan napisa da ovi danas ne mogu opiturat koliko je Tito izgradija. Da nebi krivo svatija, jebe mi se za Tita ma mora mu se priznat da je uspija što drugi nebi. Dokaz. Sprovod. Kod nas se ocjenjuje ljudski život po njegovu sprovodu. A jesan te satra. Aj Bog. Drugi put te vodin na piće.“

mm

ABOUT THE AUTHOR

ANTE TEŠIJA rođen je 1953. Spisatelj, kolumnist, esejist. Piše poeziju, priče, romane i aforizme. Služeći se satirom i humorom pokušava opisati svakodnevnu društveno-političku paradigmu društva.

Solin Info

Solin Live na Instagram-u