Zanimljivosti ZP Izdvojeno

Helena Čerina: “PUTOVANJE JEDNE DJEVOJČICE”

Helena Čerina

 |  svi. 17, 2016

Dover UK

Neki kažu da je smiješno ako sanjariš…posebno ako se ti snovi čine teško ostvarivi…ja naprotiv mislim da je najljepše sanjati, maštati, planirati, osjetiti da živiš u snovima…jer što ste izgubili ako se i ne dogodi…samo, vjerujte, sve što doista želite, sve o čemu doista maštate, jednoga dana postati će stvarnost, postati će dio vas…

E…pa tako sam i ja uvijek maštala, kada bih vračajući se s roditeljima i bratom iz Italije sretala motoriste koji su i u ona davna vremena dok smo mi još Italijom harali da bi ugrabili koji jeftiniji i lipši komad robe putovali lijepom našom obalom.

Ja bih tada, kada bi se po staroj magistrali mimoilazili zatvarala oči i jedino što bi u mojim mislima i mojoj glavi bilo…jeste…jednoga dana i ja ću ovako putovati… sjesti na motor i krenuti bez cilja…samo…putovati…putovati…putovati.

Nikada nisam volila svakom o svojim maštarijama govoriti jer ljudi su čudni, a i bilo me sram da mi se ko ne bi smija…hahaha, šta si ga ti umislila, e, pa san ja lipo sve to čuvala za sebe.

Dugo san ja čekala da taj moj san postane stvarnost, ali kako je slavni Tesla reka, sve je energija i mi smo energija…tako sam ja još kao mala sigurno tu moju želju toliko silno energetski slala u svemir da se je ona napokon i materijalizirala.

I onda kada je ova djevojčica porasla i kada se činilo da u nekim ozbiljnijim godinama šta si proša proša si…javila se ona djevojčica, javilo se veselo dijete koje nikad nema strahove i može sve što poželi…

Odluka je pala, ide se motorom od Engleske do Lijepe naše, naravno za mog sina i moje roditelje bilo je to jedno normalno putovanje automobilom, jer što ne znaš ne može te uzrujati, pa je puno lakše bilo prešutjeti.

Noć prije putovanja valjalo se dobro naspavati jer kad jednom kreneš nema povratka, nema ajme bole leđa, bole noge sve me boli , ima samo naprid i muči i trpi, šta si smislila to sad lipo odradi…jer putovati motorom i to onim sportskim i nije baš ko da sidiš u fotelji, a s druge strane ko će zaspat kad je adrenalin već učinija svoje.

Englesko jutro, rana zora… mali ruksak na leđima, bisage priko motora i jedna za mene velika avantura…

Nastavit će se…