S’moje strane pogleda ZP Izdvojeno

BERBA POLITIČKIH PLODOVA U PROLIĆE

Ante Tešija

 |  ožu. 12, 2025

Nema šta, krenula ofenziva uvjeravanja građana da su lokalni izbori izuzetno značajni i da baš on/oni nude spas i savršenu upravljačku organizaciju života na terenu.

Moran priznat da ka satiričar iman materijala za dva libra. Toliko mizernih, i zaboravljenih, asova se izmigoljilo iz svojih udonih postaja, te svakodnevno bombardiraju medijskim granatama zbunjene glasače u potrazi za glasom-spasom.

Svaki hodajući stvor znade da je politika najšarmantnije i najsigurnije radno misto, naprosto ne tribaš bit ništa da bi moga brljat svašta. Ni diploma, ni potvrda o zdravstvenom stanju, a naročito o kažnjavanju, nisu potribne i ne preče hordu „dobrovoljaca“ da bez fer pleya sebe nametnu i umetnu u četverogodišnju VIP ložu muktnog kusanja mirodija di ne tribadu ni mašklin ni motika. Dovoljna je lopata da se zgrće.

Završija četverogodišnji medveđi zimski san, loja se nakupilo, šoldi osiguralo, te se spremno kreće u borbu za vlastitu guzicu.

Vršin analizu onoga što me osobno zanima. Tu di san se rodija, odgojija i di ću skoro skončat. Zapravo mi se živo jebe tko će pobjedit u ovim lokalnim jedinicama di iman kakav takav dodir. Dobro, nije mi baš svejedno, volija bi da uskoro ugledam neka lica koja nude mir, razborito učešće, normalne odluke i razvoj potriban za normalniju budućnost. Nije mi ni svejedno ako maknemo neke koji to ne zaslužuju jer su svojim radom dali dosta dokaznog materijala kako nam još tribaju.

Svaki pojedinac ima samo svoj glas i nije svejedno komu će ga poklonit. Interes i stečeno „pravo“ kod glasača čini od njega lutka i tu se ništa ne može promijenit. On će zaštitit sebe i taj glas nije glas razuma već opstanka. Shvaćam iako ne prihvaćam.

Mene brine oni postotak guzonja koji radije ostaje na kauču nego da se dogega do kutije i samom sebi dade značaj. Moš kume falit ma nemoj sutra brbljat i srat o stanju koje ti ne paše. Ajde pašo zapišaj glasačko misto i dokaži da si živ.

Mene posebno izazivaju probuđene face i one koje su umislile da su Bogom dane za našu svakodnevnicu. Oni ništa konkretno ne nude već samo brbljaju o onome što će oni dat. To dat je u sferi „ako“ pa kad se to ako ne ostvari oni će iznać riči opravdanja. Tih vizionara smo se nauživali, oni su obdareni zaboravom te računaju na opći zaborav koji je karakterističan našem čoviku.

Ja nikad nisam nikomu unaprid da povirenje. I neću. Mene ne zanima ideologija nijednog sprimtera za vlašću već trezveno postavim dokaze prid vlastit nos i onda trezveno zaokružim.

Moje dugogodišnje pisanje o političkim maratonima i kavgama u toj areni su me svrstali, a u što sve nisu, tako da se bar nadam, da su mi i oni koji podržavaju, i oni koji pljuju, priznali neovisnost a to svaki novinar sanja. Kad triba pohvalit, eto me, kad ne triba, eto ti ga vraže.

Zato ovi moj osvrt ima jedan jedini zadatak da kažem ono što me škaklje.

SDŽ. Ta krovna lokalna vlast je izuzetno bitna za sve ono što me okružuje i od koje očekujem ono što normalan i triba očekivati. Ista stranačka vlast, sa nametima u pojedinim razdobljima, nosi odgovornost za razvoj našeg okruženja. Što će biti na ovim proljetnim izborima tek triba vidjeti no naslućuje se kako bi moglo biti.

Trenutna vlast kreće sa istom ekipom i ima ogromnu prednost što normalnom i razboritom glasaču može podastrit sve ono što je uradila u ovom, i prijašnjim etapama, te na osnovu tih rezultata biti „orginal“ a nikako „nagađanje“.

Kao pratitelj svih događanja i projekata mogu reći da Boban i ekipa imadu razlog nadati se. Znaju i oni da postoji more nezadovoljnih, pojedinaca, obitelji i lokalnih sredina, zbog opravdanih i drugih razloga no na njima je da to izlože, i opravdaju, ko višu silu i nemogućnost ostvarenja. Na njima je teret ispravki tih promašaja. Iskustvo imaju, mogućnost imaju, pa zašto sebe nebi nametnuli ko nekoga ko će ostat upamćen po dobru. Bar tako bi ja sebe pozicionira da sam u mogućnosti.

Na novim ponuđačima je težak teret dokaznog materijala da je vrime smjene. Ne prolazi teza „ništa nije valjalo“, „mi to možemo i znademo bolje“, te dokazat ćemo se. Mogu ti virovat, no zbog opreza i ne moram.

Mene silno zabavljaju oni koji su više puta pokušavali i dobili nogu u guzicu, no ne odustaju. Zašto? Jer je njihov promašen životni put upravo vezan za tu nakanu da opet budu značajni. Oni bi svo stečeno dali za još bokun vlasti. Vlast je vrag kad nemaš ništa drugo za isplazit brbljavim jezikom.

Mene silno nervira i tira na grube riči, i novinske osvrte, kad očiti promašaji traže tuđi promašaj i neumorno kokodaču kako u njima ima još plodni jaja. Fejsbuk je posta njihov medijski teren predstavljanja pa se sitnim uplatama rado kicoše na udarnim mistima medijskog prostora. To kako oni sebe predstavljaju spada u najgoru Noćnu moru neuništivog Malnara.

SDŽ će očito opet ostat u rukama ekipe koja zna posao i, tili ne tili, puno toga kvalitetnog im se mora priznat. Ono što im se ne može odobravat spada u dio kojeg će oni, sami sebi morat turnit ko obvezu.

Jednu im stvar želim ukoliko ostvare prošli rezultat da se odmaknu od dodatnih ruku, HGS i DP, pod cjenu novih izbora. To bi bila prekretnica no znam da je apel uzaludan. Te dodane ruke su ruke zla sa samo jednim ciljem, grabeži za sebe.

Uz SDŽ pojavljuje se interes u mom Solinu. Identičan je put vladanja. Oduvik. Puno tega bi moga ponudit na analizu no ništa novog tu nema. Moja davno izrečena misao da u Solinu HDZ može ladit šampanj se izgleda ostvaruje. Totalna nezainteresiranost za prominama, uskrsla u prošlom mandatu kad se povjerenje djela pobjedničkog Solina raspalo pod minornim interesom pojedinaca, svoj odraz nudi i sada. Nigdi nikoga konkretnog da uzburka strasti i ponudi različitost, u HDZ-u se očito primila ko dokaz za netalasanje.

Tek pojava nezavisnog kandidata naslućuje blagi napor na obračun sa starim stanjem. No očekuje ga silno veliki posao, dokazivanje, programska skica, uvjerljivost i hrabrost na konflikt. Bez toga nema rezultata. To je naprosto udjeljeno svakom novom ponuđaču. Građanima je dosta prosječnosti i mlakosti. Uvjerljivost je garancija interesu, a nikako samo kandidatura pa što bude.

Grad Solin se solidno razvija, ima tu puno kvalitetnog no da se ne može puno bolje ne stoji.

Provjetravanje je važno no nepošteno je negirat minule rezultate. Prošlost je dokaziva, budućnost maglovita i neuvjerljiva.

U mom rodnom kraju se nazire neka nova skica za bolje. Bez potribe i namjere da vriđan, da omalovažavam, ma ovo prošlo je toliko mizerno da sve novo što se desi biva svjetlosnu godinu naprednije.

Totalna nezainteresiranost za samih sebe se udomaćila u mom zavičaju i bivamo izručeni na Titovsko upravljanje bez prava glasa. Siromašna općina sa siromašno vođenom politikom toliko se udomaćila da se bojim kako se slijed nebi nastavio. No svi su izgledi da su neki mladi progledali, skužili, i da bi se jednon ozbiljnom pripremnon akcijom „zlo“ moglo maknut u stranu. Ako se to ne desi onda zauvijek ubivamo mogućnost a kad nje nema sve negativnije je moguće.

Eto to su te tri škakljive teme koje muče i mene i ljude vezane za ove tri lokalne jedinice. Uskoro će se znati dali je moguć neki novi scenarij, neki novi put ili je sve ostalo ko i dosad.

Ponavljam, bezobrazno je samo tražit promine radi promina. Svaka promina treba bit u smjeru boljeg no kad se nudi sumnjivo onda je bolje ne skretat u te sumnjive vode.

Izbori se bliže, nove ponude će zasigurno stizati, zakuvat će se mnogi obračuni a jedno zlo se nikako ne smije tolerirat.

Podla podmetanja moradu biti kažnjiva. Laži i vriđanja također. Samo poštena i hrabra utakmica može postat mjerilo za nadmetanje.

Plodovi zrijaju, tko će ih se dočepat, bumo videli.